Ovo zaista podstiče na razmišljanje. Dehumanizacija neprijatelja je stara koliko i čovečanstvo, ali mi se čini da je dehumanizacija kroz nekropolitiku ("oni" su genocidni, dakle protiv "njih" je sve dozvoljeno) pojava nešto novijeg datuma. Ali, koliko god da je nekropolitika odvratna pojava, ona je činjenica i s njom treba računati. Zar nije Blajburg (odvratno prozvanog "križnim putom", kao da su pogubljeni tamo bili nekakvi nevini, presveti mučenici) uspešno iskorišten za negaciju Jasenovca? Zar proizvodnja Srebrenice u "genocid" a Račka u "masakr civila" nije urodila plodom?
Možemo time da budemo prestravljeni ili zgroženi, ali to je tako. To ne znači da treba i sami tako da se ponašamo; do te mere smo satanizovani da se svaki pokušaj komemoracije ustaškog terora proglašava nekropolitikom. Opet zamena teza, dakle, isto kao što su Srbi navodno bili agresori i pravili "veliku Srbiju", dok su svi drugi bili nevine žrtve koje su eto, sasvim slučajno očistile sve Srbe iz svojih novostvorenih "tisućljetnih" država tokom "obrambeno-oslobodilačkih" ratova.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 14 oktobar 2009 22:26
Evropa
Sviđa mi se ovaj tekst. Zaista se preteruje sa instrumentalizacijom smrti u politici. Izgleda da ne mogu politiku da izpozicioniraju izvan smrti. Zanimljivo i odvratno. Jedino imam jednu malu primedbu, tiče se Matije Bećkovića. Mislim da tu njegovu anticipaciju izraženu u rečima ''ćeraćemo se još'' ne bi trebali spominjati. Zaista je glupa. A mislim da njemu u tim njegovim godinama baš nije do ćeranja s nekim i protiv nekoga. On inače nije konfliktna ličnost, više je kooperativna. Pozdrav.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 14 oktobar 2009 22:27
Rikard Baric
@ Nebojša Malić,
Vi Nebojša mislite da će vas novinar uzeti ozbiljno kad diskutirate ozbiljnu temu. Ali vi mu istinski štetite, ne samo njemu.
Evo vam jedne priče o učincima nekroploitike u modernoj generaciji Srba i Hrvata oko Osijeka i Vukovara:
Bio sam upravitelj mladom oficiru po imenu Domagoj V. Bio je istinski dobar i dosta neurotičan kao mnogo ljudi preko kojih je prohujao dah nekropolitike i tragika 1991. Listajući dokumente kod pregleda jednog vetting inspektora, opazim da je Domagojev certifikat vakcinacije naslovljen na ime Nebojša V., očito izdat prije 1991. Pitam ga što ga je natjeralo kao čistog Srbina sa prvorazrednim pedigreom da ime promijeni u Domagoj i uđe u Zenge. I tako – imao je neku priču, ali nisam ga nikad shvatio. I danas smo prijatelji, premda se ne čujemo.
Moje je pitanje vama Nebojša: Kako da mi Hrvati uknjižimo smrt Srbina Nebojše, ako ne kao žrtve nekropolitike, koju tako zdušno podržavate, na štetu Srba i nas Hrvata?
Zar je tako teško shvatiti da totalitarizam ne izjednačava nacizam i komunizam, nego ih shvaća kao dva neovisna skupa, za koje ne postoje moralne prepreke da se sude istovremeno u dvije odvojene sudnice istog Suda.
Da vas pitam – nađete se u situaciji da idete na streljanje i ponude vam da vas ubiju ogrnutog zastavom koju želite? Koju biste odabrali da s njom pred smrt mašete kad otkrijete da je na vašoj strani samo zastava sa amblemom nekropolitike ili «kulture» smrti?
O tome je Čirjaković govorio. O tome da je ta strana nama zajednička dok se vi igrate politike u kumrovečkim vrtovima i još vijete tu vrstu zastava našeg zajedničkog poraza.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 15 oktobar 2009 00:56
Stefan Karganović
Čini mi se da g. Ćirjaković ne zna o čemu govori kada je Srebrenica u pitanju. On tvrdi da „u ratovima devedesetih jednostavno nije bilo "srpske Srebrenice" – "Srebrenice" u kojoj su Srbi bili žrtve.” Srpska Srebrenica se bez ikakve sumnje dogodila između 1992 i 1995 godine, i to upravo u Srebrenici. Muslimanska Srebrenica je trajala tri dana u julu 1995. Srpska Srebrenica je trajala tri pune prethodne godine. Za to vreme, oružane formacije muslimanske vojske iz srebreničke enklave (nakon što su još na početku sukoba proterali srpsko stanovništvo grada Srebrenice), napadale su, pljačkale, rušile i palile na desetine okolnih srpskih sela, ubijajući civile oba pola i svih uzrasta koje su tamo zatekli. Potresne slike tih sela, kako ona izgledaju danas, devastirana kao nekada Kartagena i prerasla korovom, čitaoci i g. Ćirjaković mogu videti na našem sajtu: http://www.srebrenica-project.com/sr/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=20&Itemid=18 Naša nevladina organizacija koja se bavi tim pitanjem, Istorijski projekat Srebrenica, smatra da je tokom rata devedesetih u srebreničkom kraju bilo pobijeno najmanje 1000 civila Srba i nemuslimana, a to je konzervativna procena koja daljim istraživanjima može samo da se uvećava. Ali, naravno, sa stanovišta g. Ćirjakovića, to su ipak samo «leševi,» a njihovo pominjanje je spuštanje u nekropolitiku.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 15 oktobar 2009 07:29
Aleksandar Pavić
Ovo je više od nekro-publicistike, ovo je ekshumacija odavno diskreditovanog slučaja Račak, i vrlo nevešt pokušaj zatrpavanja rastućeg broja validnih argumenata koji dovode u pitanje zvaničnu verziju Srebrenice. "Druga Srbija" je mnogo poštenija.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 15 oktobar 2009 08:24
Misa
Upravo tako gospodine Karganoviću! Žalosno je što neki dozvoljavaju sebi da relativizuju žrtve, sa bilo koje strane. Setite se samo onih nepreglednih kolona izbeglica, bombardovanje civilnog voza, igranja fudbala srpskim glavama,...ali očito to dotičnom nisu iz Indepedenta predočili kao genocidno ponašanje. Ako već priča o nekropolitici i ako je toliko hrabar, što nije spomenuo Jevreje i državu Izrael, šta mislite kakav bi odgovor dobio? Inače, upravo takav model ponašanja mislim da bi i mi trebalo da usvojimo: "Oprostiti, ali ne i zaboraviti", dok mi radimo upravo suprotno. Inače, žalosno je što je tekst imao sasvim razumne postavke, ali je uništen "kukavičijim jajetom"
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 15 oktobar 2009 12:05
Mićko
Ma bravo majstore! Tako se piše.
A političke pričaonice na TV-u trebalo bi obogatiti i nekim vidom autopsije, nečim sličnim onom što se svako veče, taman pred spavanje, može videti u tim američkim serijama.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 15 oktobar 2009 12:10
Branko
"...bio opravdan u borbi za trijumf tri moćna, zapadna "C" – Civilization, Christinaity, Commerce (civilizacija, hrišćanstvo, trgovina), kako je jedan..."
Korištenje hrišćanstva u ovom kontekstu pokazuje stvarno stanje licemjernosti tog zapada, dok druga dva su na mjestu. I civilizacija i trgovina su se pokazale kako funkcionišu.
Drugo, mislim da sam skontao poentu teksta i ne mogu reći da se u potpunosti slažem, ali ovo je jedan od onih tekstova koji ošamari sve ali i daje motku u ruke svima za daljnje ćeranje.
Jednom će valjda i s t i n a izaći na vidjelo pa ćemo se svi pokazati, i u pokajanju. Iako dotad ne moramo čekati.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 15 oktobar 2009 14:01
Mirko K.
„Ali, u ratovima devedesetih jednostavno nije bilo "srpske Srebrenice" – "Srebrenice" u kojoj su Srbi bile žrtve.“
Bilo je „srpske Srebrenice“, da! I Srebrenica je upravo osveta za „srpsku Srebrenicu“. A autor to više nego dobro zna. Samo, trudi se da bude politički korektan. Kao i Tokača. Obojica, očekujući zabranu bilo kakvih pitanja i rasprava o „srebreničkom genocidu“. I nije ih stid, jer Srbe, ionako svi mrze i osuđuju. A i lična egzistencija je u pitanju.
.jpg)
Možemo time da budemo prestravljeni ili zgroženi, ali to je tako. To ne znači da treba i sami tako da se ponašamo; do te mere smo satanizovani da se svaki pokušaj komemoracije ustaškog terora proglašava nekropolitikom. Opet zamena teza, dakle, isto kao što su Srbi navodno bili agresori i pravili "veliku Srbiju", dok su svi drugi bili nevine žrtve koje su eto, sasvim slučajno očistile sve Srbe iz svojih novostvorenih "tisućljetnih" država tokom "obrambeno-oslobodilačkih" ratova.
Vi Nebojša mislite da će vas novinar uzeti ozbiljno kad diskutirate ozbiljnu temu. Ali vi mu istinski štetite, ne samo njemu.
Evo vam jedne priče o učincima nekroploitike u modernoj generaciji Srba i Hrvata oko Osijeka i Vukovara:
Bio sam upravitelj mladom oficiru po imenu Domagoj V. Bio je istinski dobar i dosta neurotičan kao mnogo ljudi preko kojih je prohujao dah nekropolitike i tragika 1991. Listajući dokumente kod pregleda jednog vetting inspektora, opazim da je Domagojev certifikat vakcinacije naslovljen na ime Nebojša V., očito izdat prije 1991. Pitam ga što ga je natjeralo kao čistog Srbina sa prvorazrednim pedigreom da ime promijeni u Domagoj i uđe u Zenge. I tako – imao je neku priču, ali nisam ga nikad shvatio. I danas smo prijatelji, premda se ne čujemo.
Moje je pitanje vama Nebojša: Kako da mi Hrvati uknjižimo smrt Srbina Nebojše, ako ne kao žrtve nekropolitike, koju tako zdušno podržavate, na štetu Srba i nas Hrvata?
Zar je tako teško shvatiti da totalitarizam ne izjednačava nacizam i komunizam, nego ih shvaća kao dva neovisna skupa, za koje ne postoje moralne prepreke da se sude istovremeno u dvije odvojene sudnice istog Suda.
Da vas pitam – nađete se u situaciji da idete na streljanje i ponude vam da vas ubiju ogrnutog zastavom koju želite? Koju biste odabrali da s njom pred smrt mašete kad otkrijete da je na vašoj strani samo zastava sa amblemom nekropolitike ili «kulture» smrti?
O tome je Čirjaković govorio. O tome da je ta strana nama zajednička dok se vi igrate politike u kumrovečkim vrtovima i još vijete tu vrstu zastava našeg zajedničkog poraza.
A političke pričaonice na TV-u trebalo bi obogatiti i nekim vidom autopsije, nečim sličnim onom što se svako veče, taman pred spavanje, može videti u tim američkim serijama.
Korištenje hrišćanstva u ovom kontekstu pokazuje stvarno stanje licemjernosti tog zapada, dok druga dva su na mjestu. I civilizacija i trgovina su se pokazale kako funkcionišu.
Drugo, mislim da sam skontao poentu teksta i ne mogu reći da se u potpunosti slažem, ali ovo je jedan od onih tekstova koji ošamari sve ali i daje motku u ruke svima za daljnje ćeranje.
Jednom će valjda i s t i n a izaći na vidjelo pa ćemo se svi pokazati, i u pokajanju. Iako dotad ne moramo čekati.
Bilo je „srpske Srebrenice“, da! I Srebrenica je upravo osveta za „srpsku Srebrenicu“. A autor to više nego dobro zna. Samo, trudi se da bude politički korektan. Kao i Tokača. Obojica, očekujući zabranu bilo kakvih pitanja i rasprava o „srebreničkom genocidu“. I nije ih stid, jer Srbe, ionako svi mrze i osuđuju. A i lična egzistencija je u pitanju.